Detaljni odgovori na preko 20 najčešćih pitanja vezanih za otvaranje firme u Srbiji
- All
- Najčešća pitanja
- Pitanja u vezi poreza i poreskih olaksica
- Pitanja vezana za strance
- Virtuelna kancelarija - Pitanja i odgovori
Sadržaj i navigacija kroz stranicu
Preduzetnik ili DOO – šta registrovati?
Kako biste odlučili šta je bolje da registrujete, neophodno je da znate razlike između preduzetnika i DOO. U ovom tekstu navodimo te razlike i nadamo se da ćemo Vam pomoći u donošenju najbolje odluke.
Odgovornost za obaveze
Preduzetnik odgovara ličnom imovinom, dok osnivač DOO-a ne odgovara ličnom imovinom
Preduzetnik odgovara ličnom imovinom, dok osnivač DOO-a ne odgovara ličnom imovinom
DOO
Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) za svoje obaveze odgovara isključivo imovinom DOO-a.
Preduzetnik
Za razliku od DOO, preduzetnik za obaveze preduzetnika odgovara ličnom imovinom. Preduzetnik za poreske obaveze odgovara i ličnom imovinom članova domaćinstva.
Porez na profit i porez na isplatu profita (dividendu)
Preduzetnik ne plaća porez na dividendu, dok je za DOO porez na dividendu (uglavnom) 15%
Preduzetnik ne plaća porez na dividendu, dok je za DOO porez na dividendu (uglavnom) 15%
Vrsta poreza | DOO | Preduzetnik koji NIJE paušalac | Preduzetnik paušalac |
---|---|---|---|
porez na profit | 15% | 10% | Plaća samo poreze i doprinose po rešenju i nema obavezu obračunavanja profita. Očekivani iznos paušalnog poreza možete izračunati na sajtu Poreske uprave: https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html |
porez prilikom isplate profita vlasniku (porez na dividendu) | 15% kada je primalac dividende domaće fizičko lice. Stope su različite u slučaju da su osnivači strana lica. | 0% | Plaća samo poreze i doprinose po rešenju i nema obavezu obračunavanja profita. Očekivani iznos paušalnog poreza možete izračunati na sajtu Poreske uprave: https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html |
Ukupno oporezivanje dobiti | 27,75% | 10% | Plaća samo poreze i doprinose po rešenju i nema obavezu obračunavanja profita. Očekivani iznos paušalnog poreza možete izračunati na sajtu Poreske uprave: https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html |
Dodatno oporezivanje profita godišnjim porezom na dohodak građana
Da li je dobit dodatno oporezovana godišnjim porezom na dohodak građana, koji plaćaju fizička lica sa preko cca. 24.000 evra neto prihoda godišnje?
Da li je dobit dodatno oporezovana godišnjim porezom na dohodak građana, koji plaćaju fizička lica sa preko cca. 24.000 evra neto prihoda godišnje?
DOO
Ne, dobit DOO-a ne povećava iznos godišnjeg poreza na dohodak građana.
Preduzetnik
Da, u slučaju da preduzetnik kao fizičko lice ima prihod veći od cca. 24.000 evra godišnje(prihod od npr. izdavanja nepokretnosti, zaposlenja u nekoj drugoj firmi i slično), svaki dinar prihoda preko tog iznosa će mu biti oporezovan dodatno 10%
Preduzetnik paušalac
Paušalni prihod koji odredi Poreska uprava utiče na povećanje poreza u slučaju da preduzetnik kao fizičko lice ima prihod veći od cca. 24.000 evra godišnje (prihod od npr. izdavanja nepokretnosti, zaposlenja u nekoj drugoj firmi i slično), svaki dinar prihoda preko tog iznosa će biti oporezovan dodatno 10%.
Napominjemo da paušalno utvrđen prihod je jedna stvar, a stvarni prihod koji preduzetnik ostvari druge stvar, pa Vas molimo da ne protumačite pogrešno ovo pojašnjenje.
Npr. stvarni prihod paušalca može biti 5 miliona dinara, a paušalno utvrđen prihod na koji preduzetink plaća poreze i doprinose može istovremeno biti 800.000 dinara, jer Poreska uprava pretpostavlja da je preduzetnik paušalac imao i troškove, iako nije imao obavezu da ih dokumentuje (npr. troškove prevoza, troškove poslovnog prostora, troškove marketinga, poštanskih usluga, struje, vode i slično).
Paušalno oporezivanje
DOO ne može biti paušalno oporezovan, ali ne mogu ni svi preduzetnici biti paušalno oporezovani
DOO ne može biti paušalno oporezovan, ali ne mogu ni svi preduzetnici biti paušalno oporezovani
DOO
DOO ne može biti paušalno oporezovan, već mora voditi dvojno knjigovodstvo.
Preduzetnik
Paušalno oporezivanje podrazumeva da preduzetnik svoje poreske obaveze plaća u fiksnom mesečnom iznosu koji mu saopšti Poreska uprava, i nema obavezu vođenja knjigovodstva.
Preduzetnik može biti paušalno oporezovan, ali postoje određeni uslovi za paušalno oporezivanje, definisani u Zakonu o porezu na dohodak građana.
Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:
- koji obavlja delatnost iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta
- koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
- u čiju delatnost ulažu i druga lica;
- čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara;
- koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Izuzeci od pravila pod brojem 2:
- Izuzetak su preduzetnici koji vrše proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti.
- Izuzetak je preduzetnik koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu. Tim preduzetnicima se na njegov zahtev može odobriti da porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod.
Test samostalnosti preduzetnika
Preduzetnik mora da ispuni kriterijume iz tkz. testa samostalnosti kako on ili njegovi klijenti ne bi bili dodatno oporezovani, dok DOO ne mora
Preduzetnik mora da ispuni kriterijume iz tkz. testa samostalnosti kako on ili njegovi klijenti ne bi bili dodatno oporezovani, dok DOO ne mora
DOO
Jedna od najvažnijih razlika izmedju preduzetnika i DOO je što DOO ne mora da vodi računa o tkz. testu samostalnosti, dok je on za preduzetnike i njihove klijente jako važan. U slučaju da DOO kupuje od preduzetnika, tada mora voditi računa da li preduzetnik od koga kupuje prolazi tkz. test samostalnosti, jer u suprotnom rizikuje da plati veliki iznos poreza za sve transakcije koje je imao sa tim preduzetnikom.
Preduzetnik
Test samostalnosti preduzetnika treba da pokaže da li je preduzetnik samostalan u odnosu na svoje klijente.
Ako preduzetnik i klijent posluju duže vreme, i prilikom kontrole Poreska uprava oceni da preduzetnik nije samostalan u odnosu na klijenta, transakcije u tom odnosu bi bile dodatno oporezovane. Ako je klijent iz Srbije, klijent bi bio u obavezi da plati dodatne poreze i doprinose, a ako je klijent iz inostranstva, preduzetnik bi bio u obavezi da plati dodatne poreze i doprinose.
Na ovaj način Poreska uprava želi da motiviše preduzeća da angažuje lica kroz radni odnos u slučajevima kada priroda odnosa preduzeća i nekog lica ima karakteristike radnog odnosa.
Detaljno uputstvo u vezi sa testom samostalnosti preduzetnika je objavila Poreska uprava i to je zvanično uputstvo za primenu testa samostalnosti, a pojednostavljen – neformalni digitalizovan test samostalnosti možete uraditi na sajtu online test samostalnosti preduzetnika i oceniti da li da osnujete DOO (ako ne prolazite test samostalnosti) ili možete nastaviti sa razmatranjem opcije da osnujete preduzetnika (ako test pokaže da ste samostalni).
DOO
DOO-u je neophodno da ima knjigovodju. Za novoosnovane firme najčešće je najisplativije rešenje je da im eksterna knjigovodstvena agencija vodi knjigovodstvo.
Preduzetnik koji NIJE paušalac
Preduzetnik koji nije paušalac, mora voditi dvojno knjigovodstvo. Preduzetnici najčešče angažuju eksterne knjigovodstvene agencije radi vođenja knjiga.
Preduzetnik paušalac
Preduzetnik paušalac u najvećem broju slučajeva nema potrebe da angažuje knjigovođu, jer sve kompletnu dokumentaciju veoma jednostavno može sam da vodi. Preduzetniku paušalcu je knjigovođa potreban u slučaju kada ima zaposlene radnike, pa je potrebno da knjigovođa svakog meseca uradi obračun zarada.
Mirovanje
DOO ne može registrovati mirovanje, dok preduzetnik može
DOO ne može registrovati mirovanje, dok preduzetnik može
DOO
DOO ne može registrovati mirovanje, pa ne možete očekivati da će poreske i druge obaveze DOO-a biti jednake nuli.
Preduzetnik
Preduzetnik može registrovati mirovanje, koje se stručno naziva privremeni prekid obavljanja delatnosti. Mirovanje može trajati neograničeno, i za vreme mirovanja miruju i obaveze preduzetnika za poreze i doprinose.
Likvidacija
Likvidacija DOO traje minimum 4 meseca
Likvidacija DOO traje minimum 4 meseca
DOO
Likvidacija DOO traje minimum 4 meseca i ne postoji zakonska mogućnost da traje kraće.
Preduzetnik
Preduzetnika je moguće prvo staviti u mirovanje, pa nakon toga uraditi brisanje preduzetnika. Brisanje preduzetnika traje onoliko dugo koliko je potrebno da se pribave uverenja Poreske uprave i Lokalne poreske administracije da je preduzetnik izmirio sve obaveze za poreze i doprinose.
Za strance – potreba za boravišnom i radnom dozvolom
Preduzetnik stranac mora dobiti boravišnu i radnu dozvolu u Srbiji, dok osnivač-direktor DOO-a koji je stranac – ne mora da ima boravišnu i radnu dozvolu
Preduzetnik stranac mora dobiti boravišnu i radnu dozvolu u Srbiji, dok osnivač-direktor DOO-a koji je stranac – ne mora da ima boravišnu i radnu dozvolu
DOO
Strani državljanin koji je osnivač i/ili direktor DOO-a, nema obavezu da ima boravišnu niti radnu dozvolu u Srbiji, u slučaju da njegov boravak u Srbiji ne traje duže od 90 dana u periodu od 6 meseci. To je u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca, član 3, stav 3, tačka 1.
Preduzetnik
Preduzetnik stranac mora u Srbiji da dobije boravišnu pa radnu dozvolu da bi mogao da posluje, i mora da ih redovno obnavlja.
Zato, nakon što registrujete preduzetnika, trebate aplicirati za privremenu boravišnu dozvolu u Upravi za strance, pa nakon toga za radnu dozvolu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Nakon što vam registrujemo preduzetnika. Mi vam možemo pomoći u vezi dobijanja boravišne i radne dozvole u Srbiji.
Kada dobijete boravišnu i radnu dozvolu, trebate se prijaviti na socijalno osiguranje što vam mi možemo pomoći i trebate registrovati JMBG u APR-u, što vam takođe mi možemo pomoći. Prijavom na socijalno osiguranje i redovnim placanjem doprinosa, ostvarujete pravo na penziono, zdravstveno i osiguranje za slucaj nezaposlenosti u Srbiji. Takođe, možete i izvaditi zdravstvenu knjižicu, što možete sami uraditi, jer je to jako jednostavno.
Kada je virtuelna kancelarija dobro rešenje za vašu firmu?
Virtuelna kancelarija podrazumeva iznajmljivanje adrese sedišta firme, primanje i prosledjivanje poste.
Za mnoge firme, virtuelna kancelarija je dobro rešenje. Za neke trajno, a za neke privremeno. U nastavku navodimo neke primere kada je iznajmljivanje virtuelne kancelarije korisno za firmu.
Za novoosnovana i mnoga druga preduzeca
Ova usluga narocito je interesantna klijentima koji tek zapocinju posao u Beogradu ili Srbiji, kao prelazno resenje dok ne pronadju odgovarajuce prostorije za svoje preduzece.
Fleksibilnost – bez minimalnog trajanja Ugovora
Ono sto isticemo kao nasu prednost je upravo fleksibilnost iznajmljivanja virtuelne kancelarije koju vam nudimo – kod nas ne postoji minimalni period koriscenja virtuelne kancelarije, niti ugovorna obaveza u smislu minimalnog trajanja Ugovora. Cim pronadjete poslovni prostor za svoju firmu, mozete promeniti svoju adresu.
Za rad od kuce ili iz inostranstva
Pored toga, cesti korisnici virtuelne kancelarije su i firme ciji zaposleni rade od kuce u Srbiji ili inostranstvu, a firma zeli profesionalni imidz koji nesumnjivo dobija registracijom na adresi u poslovnom centru u jednoj od najvecih i najpoznatijih ulica u Beogradu. Pored toga, na taj nacin se obezbedjuje i privatnost kucne adrese vlasnika firme.
Za firme sa terenskim poslovima
Česti korisnici virtuelne kancelarije su i firme ciji su zaposleni cesto na terenu, te iz tog razloga im je potreban neko ko ce osigurati da ce svaka posiljka biti primljena. Ovo je narocito vazno jer neprimljena posta poslata firmi od strane Poreske uprave vodi u oduzimanje PIB-a i automatsku blokadu svih bankovnih racuna firme.
Stabilna adresa sedišta za firme koje rastu i često menjaju lokaciju p0slovanja zbog povećanja broja zaposlenih
Virtuelna kancelarija je veoma pogodna i za brzorastuće firme, koje često menjaju svoj prostor, a žele stabilnu adresu sedišta firme koja se neće menjati godinama. Mi poslujemo na postojećoj lokaciji od 1997. godine. Neki od korisnika naše virtuelne kancelarije su baš firme koje menjaju lokacije zbog promene broja ljudi i želele su da izbegnu promene sedišta u Agenciji za privredne registre i propratne stvari koje promena adrese nosi. Jedna od tih stvari je i to da vam partneri, pa čak i državne institucije (npr. Fond zdravstvenog osiguranja u vezi bolovanja zaposlenih), šalju pisma na stare, nevažeće adrese, i ta pisma nikada ne dođu do vas.
Prepoznatljiva adresa – dobar imidz
Nasu virtuelnu kancelariju koriste i firme koje zele da ostave bolji utisak kod svojih poslovnih partnera kao firma registrovana u Beogradu kao glavnom gradu, u poslovnom centru, u jednoj od najpoznatijih i najvecih ulica – ulici Jurija Gagarina.
Prepoznatljivost ulice Jurija Gagarina ogleda se u tome sto u njoj svoje poslovne aktivnosti obavljaju neke od najpoznatijih domacih i stranih kompanija – Air Serbia, Kopernikus, Auto centar Stojanovic, McDonald’s, OMV, Eko Helenic, Banca Intesa, Credit Agricole banka, Komercijalna banka, WinWin, Tehnomanija i mnoge druge.
U ulici Jurija Gagarina nalazi se i Delta City, jedan od 2 najveca shopping mola u Beogradu.
Za sve informacije, pozovite nas na 062 100 24 24.
Postoji mogućnost osnivanja firme u Srbiji bez dolaska osnivača firme u Srbiju.
Direktor firme mora doći u Srbiju u roku od 15 dana od dana osnivanja firme, jer je firma obavezna da u roku od 15 dana uradi registraciju stvarnih vlasnika. Registracija stvarnih vlasnika se radi isključivo uz pomoć digitalnog potpisa direktora. Digitalni potpis direktor može preuzeti isključivo lično – nije moguće to uraditi uz pomoć punomoćja!
S obzirom da je uglavnom 1 osoba i osnivač i direktor, u tom slučaju, svakako osnivač-direktor mora doći u Srbiju zbog digitalnog potpisa.
Za sve informacije, možete nas kontaktirati putem mejla ili telefona/Vibera/WhatsApp-a.
Naše usluge sa detaljnim informacijama o potrebnim podacima i troškovima osnivanja:
Želite da otvorite firmu iz radnog odnosa i imate pitanja u vezi toga?
Na pravom ste mestu.
Evo i najčešćih pitanja i odgovora vezanih za tu temu.
Da li mogu da registrujem firmu u Srbiji, ako sam u radnom odnosu?
Da, možete da registrujete i preduzetnika i DOO, ako ste u radnom odnosu, bez obzira da li ste u radnom odnosu u Srbiji ili u inostranstvu.
Situacija 1 – Osnivate DOO-a iz radnog odnosa (zaposleni ste u Srbiji)?
- Ukoliko ste osnovali DOO, i ujedno ste i direktor tog DOO-a, pri čemu ste zaposleni u Srbiji u nekoj drugoj firmi, u svojoj firmi ćete plaćati oko 6.200 dinara dodatnih doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO). To će povećati iznos penzije koju ćete dobiti jednog dana. Ne plaćate doprinose za zdravstveno i nezaposlenost, jer to plaća firma u kojoj ste u radnom odnosu.
- Ukoliko ste osnovali DOO, a nekog drugog ste imenovali za direktora firme, nemate obavezu da plaćate doprinose za osnivača firme. Ugovor sa direktorom morate napraviti i njemu plaćati određenu naknadu i pripadajuće poreze i doprinose.
Situacija 2 – Osnivate preduzetnika iz radnog odnosa (zaposleni ste u drugoj firmi u Srbiji)? Želite da vam preduzetnik bude dodatna delatnost (dopunska delatnost)?
- ukoliko ste osnovali preduzetnika paušalca, Poreska uprava će vam jednostavno dati rešenje o iznosu poreza i doprinosa, na će biti iskazan samo iznos za porez i za doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje. Ne plaćate doprinose za zdravstveno i nezaposlenost jer to plaća firma u kojoj ste u radnom odnosu.
- ukoliko vodite knjige, takođe ne plaćate doprinose za zdravstveno i nezaposlenost preko preduzetnika, jer to plaća firma u kojoj ste u radnom odnosu.
Situacija 3 – Osnivate preduzetnika ili DOO u Srbiji, a zaposleni ste u inostranstvu?
Kada je lice zaposleno u inostranstvu, ako postoji ugovor o socijalnom osiguranju za zemljom u kojoj je zaposleno, tada se primenjuju odredbe tog ugovora. Situacija nije toliko jednostavna da bi se mogla ukratko objasniti. Za konsultacije u vezi ovog pitanja, stojimo vam na raspolaganju na +381 11 3183 541 ili na office@otvaranjefirme.com.
Želite da otvorite firmu, ali ne želite da ističete naziv firme na adresi vašeg stana ili kuće?
Razumemo vašu potrebu za diskrecijom, naročito ako ste već u radnom odnosu i ne želite da vaše kolege ili poslodavac saznaju za vašu novu firmu. Naše rešenje za vas je virtuelna kancelarija.
Šta je virtuelna kancelarija? Virtuelna kancelarija vam omogućava da koristite našu adresu kao adresu vaše firme. Na taj način, možete da registrujete svoju firmu na našoj adresi i ne morate da ističete naziv firme na svom stanu ili kući. Mi primamo poštu za vašu firmu, prosleđujemo je skeniranu na vaše email adrese, a originale čuvamo kod nas u kancelariji.
Prednosti virtuelne kancelarije:
- Diskrecija: Vaša adresa ostaje privatna.
- Profesionalnost: Koristeći našu adresu u Beogradu, vaša firma će delovati profesionalnije.
- Jednostavnost: Nema potrebe za plaćanjem dodatnog prostora ili administrativnim obavezama koje dolaze sa tradicionalnim kancelarijskim prostorom.
Zainteresovani ste? Kontaktirajte nas na +381 11 3183 541 ili na office@otvaranjefirme.com i saznajte više o našoj ponudi virtuelne kancelarije.
Koliko košta otvaranje preduzetničke radnje?
Accounts
Free Trial
Your Text
Your Text
Your Text
Your Text
Your Text
Registracija preduzetnika u Agenciji za privredne registre
45€
Uključena naša usluga osnivanja preduzetnika (45€)
nije uključena APR taksa (14€)
Nije uključeno i nije neophodno za registraciju preduzetnika - Overa OP obrasca kod notara - plaćate notaru: oko
3,5€
Gratis: Apliciranje za otvaranje računa u banci za domaće državljane uz pomoć specijalnog službenika banke koji priprema dokumentaciju umesto vas.
Opcija: Preduzetnik stranac koji priča srpski - Dodatno 15€
Opcija: Preduzetnik stranac koji ne priča srpski - 50€ + ako želi overu OP obrasca plaća i troškove notara i sudskog prevodioca kod notara
Kako otvoriti firmu u Srbiji u 2024. godini?
Pitate se kako otvoriti firmu u Srbiji? Koje delatnosti firma može obavljati? Šta vam je sve potrebno kako bi uspešno otvorili firmu?
Ukoliko želite maksimalno brzo i jednostavno otvaranje firme, naš iskusni tim vam stoji na raspolaganju.
Ukoliko želite da otvorite firmu samostalno, nadamo se da će vam informacije sa našeg sajta biti od pomoći.
Online otvaranje firme u Srbiji – Bez odlaska u APR i bez notara!
Od maja 2023. godine, postupak otvaranja DOO firme je moguće uraditi isključivo online.
Korak 2 – Izbor poslovnog imena pre otvaranja firme
Prilikom osnivanja preduzeća potrebno je i smisliti autentičan naziv firme. Imena postojećih firmi možete pronaći pretragom na sajtu Agencije za privredne registre – http://pretraga2.apr.gov.rs/unifiedentitysearch. Potrebno je da se ime vaše firme značajno razlikuje od imena postojećih firmi. Značajna razlika uglavnom znači 3 znaka razlikovanja od imena postojećih firmi. Takođe napominjemo da firma koja se zove ABC consulting i firma ABC iz ugla APR-a su firme sa istim nazivom, to jest reč “consulting” se ne smatra znakom razlikovanja. Isti slučaj je i sa rečima group, trade, import-export i slično.
Deo naše usluge podrazumeva i proveru da li je naziv firme slobodan.Pogledajte cenu osnivanja preduzeća.
Korak 3 – Izbor šifre delatnosti prilikom osnivanja preduzeca
Izbor šifre delatnosti firme trebate uraditi u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti.
Firma registruje pretežnu (dominantnu) delatnost prilikom osnivanja firme, a firma može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su definisane u osnivačkom aktu prilikom registracije firme. Obavljanje pojedinih delatnosti je uslovljeno izdavanjem posebne saglasnosti od nadležnih državnih organa, ali za većinu delatnosti nikakva saglasnost nije potrebna. Primeri delatnosti za koju su potrebne posebne dozvole su trgovina oružjem, trgovina lekovima i slično.
Pojedine delatnosti su oslobođene potrebe da imaju fiskalnu kasu. Informacije o tome koje su to delatnosti oslobođene obaveze da imaju fiskalnu kasu možete pronaći u Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Izbor šifre delatnosti prilikom otvaranja firme je deo naše procedure za otvaranje firme.
Prilikom osnivanja firme, neophodno je da registrujete adresu sedišta firme. Adresu sedišta možete registrovati na vašoj kućnoj adresi, možete iznamiti lokal ili možete iznajmiti virtuelnu kancelariju.
Na ulaznim vratima sedišta firme, nakon što otvorite firmu, neophodno je da okačite natpis sa nazivom firme.
Takođe, potrebno je da redovno primate poštu, naročito od državnih organa, jer ako ne primite poštu od Poreske uprave, njima se vrati ta pošta, oni konstatuju da niste na adresi na kojoj je firma prijavljena i deaktiviraju vam PIB što znači – blokadu bankovnog računa. Rešavanje takvih situacija traje, pa je važno da budete informisani u vezi ovog detalja.
Sedište firme možete registrovati na našoj adresi na Novom Beogradu, i za vas možemo primati poštu i prosleđivati je na vaš email. Pogledajte koja je cena virtuelne kancelarije.
Korak 5 – Ostali podaci potrebni za osnivanje firme u Srbiji
Ostali podaci koje trebate pripremiti radi registracije firme:
- email adresa firme. Email adresa firme će nakon otvaranja firme biti javno dostupna na sajtu Agencije za privredne registre.
- ako niste sigurni da li želite da firma bude u sistemu PDV-a, u sistem PDV-a se vrlo lako možete registrovati i nakon registracije firme
- iznos osnivačkog kapitala. Minimum je 100 dinara. Ne morate da uplatite osnivački kapital pre osnivanja preduzeća, već ga možete uplatiti naknadno.
Sve ove podatke možete nama možete poslati popunjavanjem formulara na našoj stranici za otvaranje DOO i na taj način uštedeti vreme i posvetiti se razvoju vašeg poslovanja. Po veoma pristupačnim cenama vršimo otvaranje preduzeća u Srbiji za domaće i strane klijente. Pogledajte naš cenovnik osnivanja preduzeća.
Korak 6 – Priprema osnivačkog akta firme i APR prijave radi registracije firme
Nakon što ste pripremili sve podatke za registraciju firme, neophodno je da pripremite i dokumentaciju na bazi podataka koje ste pripremili – osnivački akt i APR prijavu.
Osnivački akt je potrebno da overite kod notara.
Potrebno je i da pripremite uplatnicu za plaćanje APR naknade, da je platite i da je priložite kada budete dostavljali zahtev Agenciji za privredne registre.
Sve navedene aktivnosti možemo i mi uraditi umesto vas.
Pogledajte cene naših usluga:
Koliko košta otvaranje firme (DOO)?
Koliko košta otvaranje DOO?
APR taksa za otvaranje DOO košta svega 5.900 dinara. Ako postupak otvaranja firme znate da uradite sami, toliko će vas koštati registracija DOO u APR-u. Ukoliko ne želite da rizikujete, mi vam možemo pomoći prilikom otvaranja DOO. Pogedajte koliko košta otvaranje firme ako bismo mi to uradili umesto vas:
Poreske olakšice za nove firme
Najčešći vid poreskih olakšica je poreska olakšica za zapošljavanje novih zaposlenih. Uštede za preduzeće na toj vrsti olakšica je od 56-75% poreza i doprinosa mesečno, što znači minimum 80 evra mesečno po zaposlenom radniku, a uglavnom i mnogo više od toga. Pravila u vezi poreskih olakšica definisana su u u članu 21 Zakona o porezu na dohodak građana. Ista pravila, samo vezana za doprinose, definisana su u članu 45 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Velikom broju klijenata smo uštedeli značajna sredstva dobrim savetima u vezi sa poreskim olašicama. Kontaktirajte nas i saznajte kako da uštedite.
Pored poreskih olakšica propisanih gore pomenutim Zakonima, postoje i programi podsticanja zapošljavanja koji se sprovode preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Više o programima Nacionalne službe za zapošljavanje možete saznati na njihovom sajtu, ili pozivanjem call centra Nacionalne službe za zapošljavanje 0800/300-301.
Da li mogu da otvorim firmu online?
Da, otvaranje firme online je moguće uz pomoć digitalnog potpisa, što znači da je moguće otvoriti i DOO i preduzetnika online. Online otvaranje firme je moguće i za domaća i za strana lica. Ukoliko imate ličnu kartu sa čipom, u MUP-u možete besplatno staviti digitalni potpis na ličnu kartu. Ukoliko ste stranac, stojimo vam na raspolaganju i za pomoć prilikom izrade digitalnog potpisa.
Elektronsko otvaranje firme, kao i elektronsko otvaranje preduzetnika online, uglavnom je brže nego otvaranje firme papirno. To znači da APR uglavnom brže donese rešenje o registraciji firme kada se radi elektronska registracija firme, uz pomoć digitalnog potpisa.
Šta je digitalni potpis?
Digitalni potpis je vaš potpis, ali u elektronskom obliku. Direktor svakog DOO u Srbiji mora imati digitalni potpis jer samo digitalnim potpisom može potpisati završni račun firme i samo digitalnim potpisom može registrovati stvarne vlasnike, što je obavezno uraditi u roku od 15 dana od dana registracije firme. Strana fizička lica ne mogu uz pomoć digitalnog potpisa pristupiti velikom broju servisa kojima domaća fizička lica mogu. Razlog je taj što strana fizička lica (uglavnom) nemaju JMBG. Uz pomoć digitalnog potpisa domaća fizička lica mogu pristupiti i velikom broju servisa kao što su portal Poreske uprave E-porezi, portal Lokalne poreske administracije na kome mogu videti svoje obaveze za porez na imovinu, portal CROSO na kome mogu videti svoje prijave na osiguranje od strane poslodavaca kod kojih su radili i slično.
Šta je registracija stvarnih vlasnika?
Registracija stvarnih vlasnika je procedura koju je neophodno uraditi u roku od 15 dana od dana registracije DOO. Preduzetnici nemaju obavezu registracije stvarnih vlasnika. Pojednostavljeno rečeno, registracijom stvarnih vlasnika se nadležnim organima dostavljaju podaci o fizičkim licima koja su vlasnici neke firme. Na primer – ako je vlasnik DOO-a neka firma, u registar stvarnih vlasnika moraju da se upišu podaci o vlasnicima te firme, tako da je podatak o fizičkim licima koja stoje iza neke firme dostupan javnosti.
Šta je virtuelna kancelarija?
Virtuelna kancelarija je usluga iznajmljivanja sedišta firme, uz prijem i prosleđivanje pošte. Pogledajte cenu naše virtuelne kancelarije u Beogradu.
Koliko koštaju knjigovodstvene usluge?
Cena knjigovodstvenih usluga zavisi od obima posla koji se vrši za određenog klijenta. Knjigovodstvo nije samo ispunjavanje administrativnih potreba preduzeća. Dobar knjigovođa će za svakog vašeg zaposlenog proveriti da li ima pravo na neku poresku olakšicu, a poreske olakšice vam mogu uštedeti minimum 80 evra mesečno po 1 zaposlenom. Naravno, provera ostvarivanja prava i samo ostvarivanje prava na olakšice iziskuje veću aktivnost knjigovodstvene agencije i samim tim višu cenu knjigovodstvenih usluga. Savet je da svakako ne birate najjeftinije knjigovodstvo, kako bi sve aktivnosti koje je potrebno preduzeti, jednostavno zaista i bile preduzete. Naša knjigovodstvena agencija posluje preko 25 godina i trudi se da klijentima pruži najbolji odnos cene i kvaliteta knjigovodstvenih usluga, sa naročitim osvrtom na mogućnosti da klijenti ostvare uštedu kroz ostvarivanje prava na poreske olakšice prilikom zapošljavanja novih zaposlenih.
Da li firma obavezno mora imati pečat?
Po Zakonu, firma ne mora imati pečat, međutim, u praksi, ako nemate pečat i želite da date nekom ovlašćenje da uradi nešto umesto vas, često ćete naići na odbijanje i zahtev da ovlašćenje mora biti overeno kod notara ili pečatirano pečatom firme. Tako da je svakako savet da napravite pečat za vašu firmu. Pečat možemo i mi da vam napravimo u okviru usluge otvaranja firme.
Olakšice za strane investitore u Srbiji
Strani investitori mogu ostvariti veoma veliku podsticaj za realizaciju investicionih projekata u Srbiji, i to kroz programe za direktna strana ulaganja. Projekti za koje je moguće ostvariti podsticaje za strane investitore su:
Projekti servisnih centara i podrške poslovnim operacijama – što podrazumeva usluge koje se obavljaju putem Interneta, prevashodno korisnicima van Srbije
Podsticaj države strani investitori mogu očekivati za investicione projekte koji se odnose na usluge servisnih centara čija je minimalna vrednost 150.000 evra i kojim se obezbeđuje zapošljavanje najmanje 15 novih zaposlenih na neodređeno vreme odnosno otvaranje najmanje 15 novih radnih mesta povezanih sa investicionim projektom.
Investicije u proizvodni sektor
Detaljne informacije možete videti na ovom linku.
Stojimo Vam na raspolaganju za otvaranje firme u Srbiji.
Da li da registrujem preduzetnika ili DOO?
Ako se bavite uslugama, i mala je verovatnoća od gubitaka koje nećete moći da pokrijete, onda je verovatno bolje da registrujete preduzetnika. Prednost preduzetnika je što se može staviti u mirovanje i što plaća niže poreze nego DOO. Takođe, za preduzetnike je izuzetno važno da “prolaze” test samostalnosti preduzetnika. Možda je najbolje da se na našem sajtu informišete o razlikama između DOO i preduzetnika pre nego što donesete odluku. Stojimo vam na raspolaganju i za konsultacije u vezi ovog pitanja. Kontaktirajte nas.
2 radna dana je uglavnom potrebno Agenciji za privredne registre da registruje firmu. Ako predate dokumentaciju u ponedeljak do 12h, očekivano je da APR registruje firmu u sredu.
U nastavku ćemo pokušati da vam pojasnimo koliko traje otvaranje firme u Srbiji u 2024. godini. Otvaranje firme u Srbiji ne podrazumeva samo otvaranje firme u Agenciji za privredne registre, već i aktivnosti koje slede.
1. dan – Potpisivanje kod notara
Sastajemo se kod notara radi potpisivanja dokumentacije, a mi je nakon toga predajemo u Agenciju za privredne registre.
2. dan – Digitalni potpis – za strance ili za domaće
Savet je da izvadite digitalni potpis drugi dan, jer ce nam on olakšati postupak u Poreskoj upravi, i omogućiti da uradimo registraciju stvarnih vlasnika.
3. dan – Firma je registrovana. Pravimo pečat, podnosimo zahtev za otvaranje bankovnog računa, Poreska uprava, ugovor o zakupu sedišta firme
APR donosi rešenje o registraciji firme, pravimo pečat firme, aplicirate za otvaranje računa u banci.
4. ili 5. dan – Potpisivanje ugovora u banci. Nakon ovoga nije neophodno više prisustvo direktora.
U zavisnosti od brzine banke u obradi dokumentacije, banka vas obaveštava da li je prihvatila da otvori račun, i ako jeste, trebate otići u banku radi potpisivanja dokumentacije. Kod pojedinih banaka moguće je sve završiti i 3. dan i nije potrebno ići u banku nakon toga. Kada vam banka otvori račun, Poreska uprava dovršava registraciju u sistem PDV-a ako ste se odlučili da se firma registruje u sistem PDV-a. Radi se i registracija stvarnih vlasnika uz pomoc digitalnog potpisa. Mi vršimo aktivnosti vezane za predavanje prijava Poreskoj upravi i Lokalnoj poreskoj administraciji. Napominjemo da otvaranje računa u banci vrlo raznoliko traje i može trajati od nekoliko dana, do nekoliko nedelja. To zavisi i od banke do banke, a zavisi i iz koje zemlje su osnivači. Npr. u 2022. bio je veliki broj osnivača iz Rusije i Ukrajine, i samo u nekim bankama je uopšte i bilo moguće otvoriti račun za firme koje su osnoval, ali se na odgovor banke na aplikaciju nekada čekalo i preko mesec dana.
…
14. dan – Ebanking je napravljen. Vi ga preuzimate, ili mi, pa vam šaljemo putem Fedex-a
Banka je napravila ebanking za vašu firmu i možete otići u banku da ga podignete. Ako ne živite u Srbiji, mi možemo podići ebanking umesto vas i poslati ga na vašu adresu u inostranstvo.
Za sve informacije, stojimo vam na raspolaganju putem telefona ili putem mejla, a možete zakazati otvaranje i putem našeg sajta, popunjavanjem vaših podataka na stranici usluge koju želite da zakažete.
Cenovnik
Da, virtuelna kancelarija je potpuno legalna i postoji veliki broj firmi koje se bave iznajmljivanjem virtuelne kancelarije.
Zakonodavac prepoznaje potrebe da započinjanje poslovanja bude što jeftinije i bez suvišnih troškova i dozvoljava korišćenje virtuelne kancelarije za sedište firme. Virtuelna kancelarija omogućava niže troškove za mnoge firme, kako firme koje nameravaju da posluju dugi niz godina, tako i za firme koje su u procesu likvidacije i više im nije potrebna fizička kancelarija.
Sedište firme u stanu
Da li firma može biti registrovana u stanu?
Sedište firme u stanu je jedna od opcija za koju se možete odlučiti, a postoje i druge opcije kao što su iznajmljivanje virtuelne kancelarije ili iznajmljivanje lokala, odnosno poslovne kancelarije. Prilikom registracije firme nije vam potreban dokaz na osnovu koga vršite registraciju firme na neku adresu. Nakon otvaranja firme, potrebno je da napravite ugovor o zakupu između firme i vlasnika prostora na adresi sedišta firme. Ako je vlasnik prostora fizičko lice, neophodno je da ugovor o zakupu dostavite vašem knjigovođi radi obračuna poreza na zakup nepokretnosti.
Sve je češći slučaj da strani državljani iznajmljuju stan, ali zbog putovanja u matičnu zemlju, nekad im duže vreme taj stan nije potreban, pa otkazu zakup i kada se vrate pronađu novi stan. Zato je bitno spomenuti da ako postoji mogućnost da ćete menjati lokaciju često, onda je takođe virtuelna kancelarija dobro rešenje za vas. Trebate imati u vidu da prilikom svake promene adrese sedišta, ako ujedno menjate i opštinu, morate sve zaposlene odjaviti sa osiguranja, pa ih opet prijaviti. Isto to trebate uraditi i za članove porodice koji su osigurani preko zaposlenih. Takođe, menja se i poziv na broj za porez na dobit, morate odjaviti komunalnu taksu, eko taksu i slično, pa opet prijaviti. Zato je za firme koje često menjaju adresu virtuelna kancelarija dobro rešenje.
Na vratima stana i na poštanskom sandučetu, neophodno je da istaknete naziv firme.
Pored obaveze isticanja naziva firme na adresi sedišta, neophodno je i da redovno primate poštu koju vam šalje Poreska uprava, jer ako ne primite neku poštu, ona će se vratiti Poreskoj upravi i u tom slučaju Poreska uprava deaktivira PIB firme što znači blokadu bankovnog računa firme. Ponovno aktiviranje PIB-a traje, a za to vreme ne možete koristiti novac koji se nalazi na bankovnom računu firme.
Rizik za zakupodavca kada je sedište firme u iznajmljenom stanu ili prostoru
Kada je sedište firme u iznajmljenom stanu ili kancelariji, zakupodavac se susreće sa rizikom od toga da firma-zakupac ostane nekome dužna i u tom slučaju sudski izvršitelji mogu doći na adresu sedišta firme i može se desiti da lica čija se imovina nalazi na adresi sedišta firme moraju dokazati da je ta imovina njihova. Uglavnom su zakupodavci fizička lica koja nemaju račune za imovinu koju imaju u prostoru koji izdaju, te to povećava mogućnost da oni formalno ne mogu da dokažu da je ta imovina njihova. Takođe, da bi se ispoštovala procedura žalbe na rešenje izvršitelja, često je potrebno platiti pravnu pomoć advokata, što može izazvati dodatne troškove vlasniku stana.
To je čest razlog zašto pojedina lica prilikom izdavanja stana nisu saglasna da se sedište firme registruje na njihovoj adresi.
To je i rizik prilikom izdavanja virtuelne kancelarije i taj rizik svakako utiče na cenu iznajmljivanja virtuelne kancelarije.
Ukoliko zakupodavac prostora koji koristite nije saglasan da i sedište firme bude na adresi koju zakupljujete, naša usluga virtuelne kancelarije vam stoji na raspolaganju.
Vaša firma pored toga što joj je sedište na jednoj adresi, može koristiti prostor na drugoj adresi. Neophodno je samo da vaš knjigovođa uradi registraciju izdvojene poslovne jedinice kroz portal Poreske uprave i na taj način obavesti Poresku upravu da vaša firma posluje na još jednoj adresi, a ne samo na adresi sedišta.
Da li mogu biti dve firme na istoj adresi?
Da, 2 firme mogu biti na istoj adresi. Nema prepreka da sedište 2 firme bude na istoj adresi. Svaka od firmi mora imati zakonski osnov za korišćenje adrese sedišta firme, a to je uglavnom ugovor o zakupu nepokretnosti koja se nalazi na adresi sedišta firme.
Alternativa registraciji adrese sedišta firme na adresi stana je registracija adrese sedišta firme na adresi virtuelne kancelarije.
Sve veći broj preduzeća nema potrebu za fizičkom kancelarijom i osobom koja će biti prisutna na adresi sedišta radi prijema pošte.
Mnoga preduzeća rade preko Interneta ili rade na terenu i nemaju potrebu za iznajmljivanjem kancelarije, već se odlučuju za koncept virtuelne kancelarije.
Naša firma već preko 7 godina pruža mogućnost iznajmljivanja virtuelne kancelarije na Novom Beogradu po veoma povoljnoj ceni.
Primamo i prosleđujemo vašu poštu na email adrese koje definišete. Ako je potrebno prosleđivanje na veći broj email adresa, eliminisana je mogućnost greške jer softverski definišemo email adrese na koje se šalje pošta za vašu firmu, tako da čim skeniramo poštu, sistem automatski na vašu email adresu šalje skeniranu poštu.
Da, ali koliko košta virtuelna kancelarija?
Cenu virtuelne kancelarije možete pogledati na našoj stranici usluge virtuelne kancelarije:
Stranac kao direktor firme – da li je moguće?
Da, stranac može biti direktor firme u Srbiji. Stranac može biti i jedini direktor firme u Srbiji. Firma u Srbiji ne mora da ima direktora domaćeg državljanina. Dovoljno je da firma ima 1 direktora fizičko lice, a kao što smo rekli, direktor može biti strani državljanin. Koje poreze i doprinose će firma plaćati za direktora koji je stranac, zavisi od odgovora na sledeća pitanja:
- da li je direktor-stranac već u radnom odnosu u nekoj firmi u inostranstvu
- ako jeste, da li sa zemljom u kojoj je u radnom odnosu Srbija ima ugovor o socijalnom osiguranju – Ako ima ugovor, nije potrebno da plaćate doprinose u Srbiji za stranca direktora, već je potrebno samo da dostavite dokaz da su plaćeni doprinosi u inostranstvu kada to traži Poreska uprava! Listu zemalja sa kojima Srbija ima ugovor o socijalnom osiguranju i zahvaljujući kojima firma za direktora stranog državljanina ima pravo na ove pogodnosti, možete videti na sledećem linku: http://www.zso.gov.rs/medjunarodni-ugovori.htm
- po kom osnovu ćete angažovati direktora – da li po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora ili po osnovu ugovora o radu.
U procesu otvaranja firme, mi vam pružamo konsultacije u vezi ovog pitanja.
Otvaranje firme za strance možete naručiti putem formulara ispod. Napominjemo da i nakon popunjavanja formulara, možete promeniti izbor u vezi pojedinih pitanja. Link ka obrascu za otvaranje firme za strance u Srbiji:
Da, stranac se može registrovati kao preduzetnik u Srbiji.
Bitna stvar je da nakon toga stranac mora da dobije boravišnu dozvolu, pa radnu dozvolu, da bi poslovao u skladu sa zakonom. Boravišnu i radnu dozvolu mora redovno da produžuje. Mi vam možemo pomoći i u vezi ishodovanja boravišne i radne dozvole u Srbiji za strance.
Ono sto je najvaznije da znate je da u slučajevima kada su stranci u radnom odnosu u zemlji sa kojom Srbija ima ugovor o socijalnom osiguranju, lice u Srbiji nije obveznik doprinosa za socijalno osiguranje. To znači da preduzetnik neće morati da plaća doprinose za PIO, zdravstveno i nezaposlenost ukoliko je preduzetnik strani državljanin zaposlen u zemlji sa kojom Srbija ima ugovor o socijalnom osiguranju. Listu zemalja sa kojima Srbija ima ugovor o socijalnom osiguranju i zahvaljujući kojima preduzetnik strani državljanin može ostvariti ove pogodnosti, možete videti na sledećem linku: http://www.zso.gov.rs/medjunarodni-ugovori.htm
U postupku otvaranja preduzetnika, mi vas savetujemo u vezi sa oporezivanjem stranca preduzetnika i izborom najbolje opcije za oporezivanje.
Ako ste stranac i želite da otvorite preduzetnika u Srbiji, možemo vam pomoći da otvaranje preduzetnika prođe brzo i jednostavno. Potrebno je samo da popunite obrazac na sledećoj stranici. Sve opcije koje izaberete u obrascu, možete promeniti u daljoj komunikaciji sa nama. Obrazac za otvaranje preduzetnika za strance možete videti na sledećem linku:
2 radna dana je uglavnom potrebno Agenciji za privredne registre da registruje preduzetnika. Ako predate dokumentaciju u ponedeljak do 12h, očekivano je da APR registruje preduzetnika u sredu.
U nastavku ćemo vam pojasniti koliko traje otvaranje preduzetnika u Srbiji u 2024. godini. Otvaranje preduzetnika ne podrazumeva samo otvaranje preduzetnika u Agenciji za privredne registre, već i aktivnosti koje slede.
1. dan – Potpisivanje dokumentacije
Prvi dan je potrebno da svratite kod nas u kancelariju, date nam ličnu kartu i ostale podatke za otvaranje preduzetnika (pogledajte potrebne podatke u formularu za otvaranje preduzetnika) i da potpišete dokumentaciju za registraciju preduzetnika. Ako ste nezaposleno lice, kroz APR prijavu predajemo i zahtev za prijavu na osiguranje (kako biste imali zdravstveno/penziono osiguranje preko preduzetnika).
2. dan – Podnosimo zahtev APR-u
Mi podnosimo zahtev za registraciju preduzetnika APR-u.
2. ili 3. dan – Overavanje OP obrasca kod notara
OP obrazac je dokument koji pokazuje kako se preduzetnik potpisuje. Taj obrazac vam mi pripremamo, ali ga vi overavate kod bilo kog notara. Nije neophodno da zakazujete kod notara overu ovog obrasca, već možete samo doći u kancelariju notara. Taj obrazac vecina banaka trazi da im dostavite u postupku otvaranja racuna u banci.
4. dan – Preduzetnik je registrovan. Pravimo pečat, podnosimo zahtev za otvaranje bankovnog računa, Poreska uprava, ugovor o zakupu sedišta firme
APR donosi rešenje o registraciji preduzetnika, pravimo pečat firme, aplicirate za otvaranje računa u banci, počinjemo rad na postupcima u Poreskoj upravi i Lokalnoj poreskoj administraciji. Za otvaranje računa u banci vam nije potreban pečat.
5. ili 6. dan – Potpisivanje ugovora u banci.
U zavisnosti od brzine banke u obradi dokumentacije, banka vas obaveštava da li je prihvatila da otvori račun, i ako jeste, trebate otići u banku radi potpisivanja dokumentacije. Kada vam banka otvori račun, Poreska uprava dovršava registraciju u sistem PDV-a ako ste se odlučili da se preduzetnik registruje u sistem PDV-a. Mi vršimo aktivnosti vezane za predavanje prijava Poreskoj upravi i Lokalnoj poreskoj administraciji, ako ste se odlučili za to. Napominjemo da možete normalno poslovati i pre nego što su postupci u Poreskoj upravi i Lokalnoj poreskoj administraciji završeni. Njih je jedino obavezno uraditi u roku od 15 dana od dana registracije, ali nije nešto što je neophodno da čekate da biste započeli poslovanje.
…
15. dan – Ebanking je napravljen. Vi ga preuzimate, ili mi, pa vam šaljemo putem Fedex-a
Banka je napravila ebanking za preduzetnika i možete otići u banku da ga podignete. Ako ne živite u Srbiji, mi možemo podići ebanking umesto vas i poslati ga na vašu adresu u inostranstvo.
Za sve informacije, stojimo vam na raspolaganju putem telefona ili putem mejla, a možete zakazati otvaranje i putem našeg sajta, popunjavanjem vaših podataka na stranici usluge koju želite da zakažete.
Cenovnik
Otvaranje DOO bez zaposlenih
Da, otvaranje DOO bez zaposlenih je moguće. DOO može imati 0 zaposlenih. Prosečan broj zaposlenih u svakom DOO u Srbiji možete videti na sajtu APR-a u pretrazi finansijskih izveštaja. I tamo možete naći pojedine firme koje nisu imale zaposlene u određenoj godini.
Prema jednom tumačenju Ministarstva finansija, firma mora direktoru isplaćivati naknadu za rad direktora, a ta naknada se može isplaćivati ili zapošljavanjem direktora, ili sklapanjem ugovora o pravima i obavezama direktora.
Direktor koji ima sklopljen ugovor o pravima i obavezama direktora ne smatra se zaposlenim.
Navodimo i nekoliko karakterističnih primera firmi koje nemaju zaposlene:
- osnivač i direktor je domaće lice koje je zaposleno u drugom preduzeću 100% radnog vremena
- osnivač i direktor je strano fizičko lice, koje je zaposleno u državi sa kojom Srbija ima potpisan ugovor o socijalnom osiguranju. U ovom slučaju direktor nije obveznik doprinosa u Srbiji, jer je obveznik doprinosa u zemlji u kojoj je u radnom odnosu.
- osnivač i direktor je strano fizičko lice koje nije nigde zaposleno, ali u Srbiji neće tražiti boravišnu dozvolu i u skladu sa tim ni radnu dozvolu, pa neće ni moći da se angažuje u preduzeću po osnovu radnog odnosa
Stojimo vam na raspolaganju za otvaranje DOO, otvaranje preduzetnika, virtuelnu kancelariju, kao i za knjigovodstvene usluge u Beogradu.
Iznos paušalnog poreza po opštinama u 2024. godini
Iznos pausalnog poreza u razlicitim opstinama se nekada razlikuje, a nekada se ne razlikuje – zavisi od delatnosti do delatnosti.
Kako biste utvrdili kada se iznos razlikuje, a kada se ne razlikuje, unesite parametre u kalkulator pausalnog oporezivanja na sajtu Poreske uprave i proverite da li se iznos menja sa promenom opstine. Kalkulator mozete videti ovde.
Jedna zanimljivost je da – u slučajevima kada se iznos pausalnog poreza razlikuje po opštinama, jedne od opština sa najnižim iznosom poreza i doprinosa su Rekovac i Žabari.
Šta je potrebno uraditi nakon registracije DOO u Agenciji za privredne registre u 2024. godini?
Postupak registracije firme se ne završava nakon registracije firme u Agenciji za privredne registre. Sigurno se pitate koji su koraci nakon osnivanja firme, pa smo odlučili da ovde napišemo sve obaveze firme nakon osnivanja.
Postoji nekoliko rokova koje trebate ispoštovati nakon registracije firme u Agenciji za privredne registre:
- U roku od 15 dana trebate podneti poresku prijavu za akontaciju poreza na dobit Poreskoj upravi
- U roku od 15 dana trebate registrovati stvarne vlasnike na portalu Agencije za privredne registre. Za ovaj korak, neophodno je da imate digitalni potpis direktora firme.
- Ukoliko ste u sistemu PDV-a, do 15. u mesecu trebate predati PDV prijavu za prethodni mesec
- Trebate otvoriti tekući račun firme. Ukoliko ste u sistemu PDV-a, ovo je krucijalan korak da bi Poreska uprava kompletirala registraciju vaše firme u sistem PDV-a
- Savetujemo vam i da napravite pečat firme, bez obzira što više nije neophodan po zakonu
- Trebate pronaći knjigovodstvenu agenciju koja će vam biti adekvatna podrška u poslovanju
Da, DOO je moguće osnovati koristeći domaći pasoš (pasoš Srbije). Nije potrebno da vadite ličnu kartu za te potrebe, ali savetujemo da je ipak izvadite. Objašnjenje možete videti u nastavku.
Ono što je važno da znate je da nakon registracije DOO, ukoliko direktor nema ličnu kartu Srbije i neće je izvaditi, direktor mora da napravi digitalni potpis na drugoj kartici/USB-u. To povećava troškove, jer je digitalni potpis na ličnoj karti besplatan, a na drugoj kartici/USB-u nije besplatan. Važno je da direktor ima digitalni potpis jer mora da potpiše prijavu stvarnih vlasnika, a to može uraditi isključivo uz pomoć digitalnog potpisa. To se radi u roku od 15 dana od dana osnivanja firme.
Firma za izradu digitalnih potpisa sa kojom mi sarađujemo NE može napraviti digitalni potpis za domaće fizičko lice koje nema ličnu kartu. Možda možete pronaći neku firmu koja može, pa tako rešiti taj problem.
Ne, preduzetnika ne možete otvoriti koristeći pasoš Srbije, već je neophodna lična karta
Nakon što registrujete firmu, trebate proveriti da li ste dobili sva dokumenta koja ste trebali dobiti. U nastavku navodimo dokumentaciju koju ste trebali dobiti nakon što vam je potvrđeno da je vaša firma u registrovana:
Rešenje o registraciji firme
Nakon registracije DOO firme ili preduzetnika, dobijate rešenje o registraciji firme koje služi kao potvrda o registraciji firme. Rešenje o registraciji firme koje izdaje APR možete videti u elektronskom obliku bez pečata, na sajtu APR-a tako što pronađete vašu firmu, kliknete na Detaljnije, pa na Odluke registratora. Firmu možete naći na stranici za pretragu firmi na sajtu APR-a: http://pretraga2.apr.gov.rs/unifiedentitysearch
Rešenje o registraciji firme izgleda ovako:
Potvrda o PIB-u
Prilikom izdavanja rešenja o registraciji firme, APR uglavnom izdaje i potvrdu o PIB-u. Jako su retke situacije kada APR ne izda potvrdu o PIB-u. APR zapravo ovu potvrdu dobija od Poreske uprave i prosleđuje korisnicima. U slučaju da niste dobili potvrdu o PIB-u trebate proveriti da li je vašoj firmi uopšte dodeljen PIB prilikom registracije firme. To ćete videti tako što proverite da li u Rešenju o registraciji firme piše PIB firme. Ako niste dobili PIB prilikom registracije firme, morate se obratiti Poreskoj upravi.
Ovako izgleda potvrda o PIB-u koju trebate dobiti prilikom registracije firme:
MA obrazac – Potvrda o prijavi na socijalno osiguranje (potvrda o prijavi na PIO, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti)
Kada kao nezaposleno lice osnivate preduzetnika ili DOO, potrebno je i prijaviti se na obavezno socijalno osiguranje (PIO, zdravstveno, osiguranje za slučaj nezaposlenosti), popularno rečeno prijaviti se na PIO. APR nekada uradi prijavu preduzetnika/osnivača DOO-a na PIO, a nekada ne uradi. Za to vam niko ne može garantovati. Slučaj kada APR sigurno neće uraditi prijavu na osiguranje je ako vas do momenta podnošenja zahteva za registraciju firme prethodni poslodavac nije odjavio sa osiguranja. Dokaz da vas je prethodni poslodavac odjavio sa osiguranja je MA obrazac odjave.
U slučaju da APR nije uradio prijavu preduzetnika/osnivača DOO na osiguranje prilikom registracije firme, trebate sami to uraditi u PIO fondu, ili možete nas angažovati da to uradimo. To je dodatna usluga i posebno se naplaćuje. Da li će vam to biti potrebno, ne možemo znati dok APR ne uradi registraciju preduzetnika.
APR u svojim resenjima u donjem delu resenja uvek i napiše da se trebate odmah prijaviti na osiguranje, baš zato što oni nekad prijave, a nekad ne prijave preduzetnika/osnivača DOO na osiguranje.
Takođe. čest problem kod MA obrasca je pogrešno popunjena APR prijava, na bazi koje APR uradi prijavu osnivača DOO-a na šifru 206 (angažovanje osnivača van radnog odnosa) u MA obrascu, umesto na šifru 207 (angažovanje osnivača kroz radni odnos), pa je to posle potrebno ispraviti u PIO fondu.
Ovako izgleda dokaz o prijavi na osiguranje:
Otvaranje konsultantske firme – Izbor između preduzetnika i DOO
Otvaranje konsultantske firme moguće je izvršiti u formi društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) ili u formi preduzetnika. Ostale forme kao što su ortačko društvo i akcionarsko društvo su mnogo ređe.
Prednost preduzetnika su niži porezi, mogućnost da budete paušalac i određena fleksibilnost u smislu mogućnosti stavljanja preduzetnika u mirovanje. Sve razlike između preduzetnika i doo možete pročitati na našoj stranici posvećenu toj temi: Razlike između preduzetnika i DOO.
Ukoliko otvarate konsultantsku firmu u formi preduzetnika, veoma je važno da ste upoznati sa tkz. testom samostalnosti i da prolazite test samostalnosti.
Takođe, vrlo je važno i da ste upoznati sa oporezivanjem DOO i preduzetnika, što možete učiniti na našem sajtu:
- porezi koje plaća DOO
- porezi koje plaća preduzetnik paušalac
- porezi koje plaća preduzetnik koji vodi knjige (stranica je u pripremi, ali bazične informacije možete videti ovde)
Šifre delatnosti agencija za konsalting
Konsultantske firme se registruju pod različitim šiframa delatnosti, u zavisnosti od toga u kojoj oblasti pružaju konsultanske usluge. U skladu sa članom 4 Zakona o privrednim društvima, konsultantska firma može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, ili za koje nisu potrebne posebne dozvole.
Detalje u vezi svake pojedinačne šifre delatnosti možete videti u Uredbi o klasfikaciji delatnosti.
Neke od najčešćih šifri delatnosti koje registruju konsultantske firme su:
- 70.22 Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem
- 62.02 Konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije. Ova delatnost je adekvatna za IT firme koje se bave konsultantskim uslugama. IT firme često registruju pretežnu delatnost 62.01 – Računarsko programiranje, ali nije redak slučaj da registruju 62.02 kao pretežnu delatnost.
- 71.11 Arhitektonska delatnost (što podrazumeva i konsultantske aktivnosti u oblasti arhitekture)
- 71.12 Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje
- 74.90 Ostale stručne, naučne i tehničke delatnosti (koje obuhvataju davanje saveta iz različitih oblasti kao što su saveti u vezi bezbednosti, davanje agronomskih saveta, ekoloških saveta, kao i svih ostalih saveta osim saveta vezanih za upravljanje, inženjerstvo i arhitekturu)
- 70.21 Delatnost komunikacija i odnosa s javnošću (obuhvata davanje saveta u vezi sa odnosima sa javnošću)
- 73.11 Delatnost reklamnih agencija (obuhvata davanje marketinških saveta). Važno je napomenuti da reklamne agencije ne mogu biti paušalno oporezovane, u skladu sa članom 40 Zakona o porezu na dohodak građana.
Registracija konsultantske firme u Agenciji za privredne registre (APR)
Postupak registracije firme, kompletne troškove i mnogo korisnih informacija možete videti na našim stranicama namenjenim registraciji DOO i preduzetnika. Ispod izaberite uslugu koja vam je potrebna, popunite formular i pošaljite nam vaše podatke.
Sve veći broj kako domaćih, tako i stranih preduzetnika se odlučuje na otvaranje IT firme u Srbiji. Najčešće su to firme koje se bave razvojem softvera, ali i sve je veći broj call centar-a koji se otvaraju u Srbiji. Prilikom otvaranja IT firme prvi korak je da donesete odluku šta je bolje registrovati – DOO ili preduzetnika. Sve detalje u vezi toga možete videti na našoj stranici posvećenoj razlikama između DOO i preduzetnika.
Takođe, svakako trebate biti upoznati i sa testom samostalnosti preduzetnika. Test samostalnosti je u primeni od početka marta 2020. godine. To je razlog zašto su se mnogi programeri i drugi preduzetnici odlučili da stave u mirovanje ili ugase svoje preduzetničke agencije za usluge računarskog programiranja, IT konsaltinga ili sl. Nakon toga većina je ili otvorila svoje DOO firme, ili se zaposlila u firmama svojih klijenata, pri čemu su iskoristili olakšice koje će biti spomenute u ovom tekstu u delu vezanom za oporezivanje IT kompanija.
Oporezivanje IT firmi u Srbiji
Oporezivanje IT firmi u Srbiji je isto kao i oporezivanje firmi koje se bave drugim delatnostima.
Ono što je specifično za IT firme u Srbiji je da se olakšice na poreze i doprinose na zarade definisane u članu 21ž Zakona o porezu na dohodak građana koriste relativno često. Te olakšice važe do kraja 2022. i mogu da vam uštede od 60-65% poreza i doprinosa na zarade.
Takođe, kompanije koje se bave programiranjem i sličnim IT delatnostima, često rade za svoje matične firme iz inostranstva. Tu je potrebno obratiti pažnju na potrebu da se vodi računa o transakcijama sa povezanim licima. Specifičnost tih transakcija je definisana u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, u članu 59. U slučaju da takve transakcije prelaze godišnji iznos od 8 miliona dinara, potrebno je Poreskoj upravi dostavljati studiju o transfernim cenama 1 godišnje, kada se predaje i završni račun firme. Obratite pažnju da studija o transfernim cenama uglavnom nije uključena u cenu knjigovodstvenih usluga, već se naplaćuje dodatno.
Koje poreze plaća DOO, a koje preduzetnik, možete se informisati na našim stranicama posvećenim tim temama:
- porezi koje plaća DOO
- porezi koje plaća preduzetnik paušalac
- porezi koje plaća preduzetnik koji vodi knjige (stranica je u pripremi, ali bazične informacije možete videti ovde)
Registracija IT firme u Agenciji za privredne registre (APR)
Postupak registracije firme, kompletne troškove i mnogo korisnih informacija možete videti na našim stranicama namenjenim registraciji DOO i preduzetnika. Ispod izaberite uslugu koja vam je potrebna, popunite formular i pošaljite nam vaše podatke.
Da bi Vam bila overena zdravstvena knjižica kao preduzetniku, moraju biti ispunjena 2 uslova:
- da ste prijavljeni na socijalno osiguranje kao preduzetnik. Potvrda o prijavi na osiguranje je MA obrazac. Detaljnije o tome možete videti u odgovarajućoj sekciji na stranici u vezi sa potvrdama koje dobijate prilikom registracije firme.
- da nemate dugovanja za zdravstveno osiguranje. Ovu potvrdu možete generisati na portalu E-porezi.
Međutim, za novoosnovane preduzetnike, trenutno je sistem takav da sinhronizacija podataka nije momentalna.
To znači npr. da kada osnujete preduzetnika paušalca, npr. 3. avgusta, i platite poreze i doprinose za avgust 5. septembra, nećete imati automatski overenu zdravstvenu knjižicu sve do 15. septembra, kada će vas Poreska uprava prvi put zadužiti za poreze i doprinose.
U slučaju da vam zatrebaju usluge lekara pre 15. septembra, morate dostaviti dokaz o prijavi na osiguranje (MA obrazac) i dokaz da nemate dugovanja po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje, nadležnoj filijali Fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO). Radi brzine, najbolje je da dokumenta dostavite fizički odgovarajućoj filijali RFZO , a možete poslati i putem mejla nadležnoj filijali skenirane dokaze sa pojasnjenjem da vam treba overa knjižice.
Možete, ako ste prijavljeni na osiguranje u firmi koju ste osnovali. Potvrda o prijavi na osiguranje je MA obrazac. Više o MA obrascu možete videti na stranici o Potvrdama koje dobijate prilikom registracije firme.
Ako vam je firma koju ste osnovali dopunska delatnost, tada u njoj ni vi sami nećete biti prijavljeni na osiguranje, jer ste već u radnom odnosu u drugoj firmi prijavljeni na socijalno osiguranje. U ovom slučaju ne prijavljujete supružnika i decu preko novoosnovane firme, nego preko firme u kojoj ste u radnom odnosu.
Dokazi potrebni za prijavu na socijalno osiguranje za prijavu supružnika, dece i drugih tkz. osiguranih lica su različiti za različite kategorije osiguranih lica. Kategorije i potrebne dokaze možete videti u nastavku ovog teksta:
Supružnik ili vanbračni partner:
– za supružnika: lična karta, odnosno prijava boravka za strance izvod iz matične knjige venčanih,
– za razvedenog supružnika: fotokopija lične karte, sudska odluka kojom je utvrđeno pravo na izdržavanje,
– za vanbračnog partnera: lična karta, odnosno prijava prebivališta iz kojih se može videti zajednička adresa, overena izjava vanbračnih partnera da postoji trajnija vanbračna zajednica između njih (dve i više godina) i da ne postoje zakonom propisane bračne smetnje, overena izjava dva svedoka da vanbračna zajednica traje duže od dve godine kao dokaz o zajedničkom prebivalištu vanbračnih supružnika,
– za supružnika ili vanbračnog partnera osiguranika penzionera, zaposlenog, preduzetnika i dr. kome je mesto prebivališta na adresi gde se nalazi poljoprivredno zemljište (bez obzira na vlasništvo zemlje): izjava dva svedoka overena kod opštine, suda ili u mesnoj kancelariji da se ne bavi poljoprivredom kao jedinim ili osnovnim zanimanjem i potvrda RFPIO da nije osiguran kao poljoprivrednik po propisima PIO,
– radna knjižica, uverenje RFPIO da nije ostvario pravo na penziju, potvrda poreske osnove da se lice ne duži doprinosima za socijalno osiguranje;
Dete:
– za dete rođeno u braku ili van braka: izvod iz matične knjige rođenih; prijava prebivališta,
– za usvojeno dete: odluka nadležnog organa o usvojenju; prijava prebivališta,
– za pastorka: izvod iz matične knjige rođenih za dete i izvod iz matične knjige venčanih za roditelje; prijava prebivališta,
– za dete uzeto na izdržavanje: odluka nadležnog organa o utvrđivanju obaveze izdržavanja; prijava prebivališta,
– za dete starije od 18 godina: lična karta, potvrda fakulteta ili visokoškolske ustanove o školovanju,
– za dete starije od 26 godina koje je zbog bolesti prekinulo školovanje za vreme trajanja bolesti: potvrda fakulteta ili visokoškolske ustanove o školovanju i ocena nadležne lekarske komisije,
– za dete koje je nesposobno za samostalan život i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju: nalaz organa veštačenja po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju i akt o izdržavanju po propisima o porodičnoj zaštiti;
Roditelji
– za roditelje: lične karte roditelja, izvod iz matične knjige rođenih osiguranika preko koga treba da ostvare prava iz zdravstvenog osiguranja; potvrda iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da nisu ostvarili pravo na penziju, akt o izdržavanju, potvrda centra za socijalni rad da ne primaju materijalno obezbeđenje, odnosno potvrdu opštinskog organa da ne primaju novčano obezbeđenje po propisima o zaštiti boraca,
– za očuha i maćehu lične karte za očuha ili maćehu, izvod iz matične knjige rođenih osiguranika preko koga treba da ostvare prava iz zdravstvenog osiguranja i izvod iz matične knjige venčanih za roditelja; potvrda iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da nisu ostvarili pravo na penziju, akt o izdržavanju po propisima o porodičnoj zaštiti, potvrda centra za socijalni rad da ne primaju materijalno obezbeđenje odnosno potvrdu opštinskog organa da ne primaju novčano obezbeđenje po propisima o zaštiti boraca,
– za usvojitelja: lične karte za usvojitelja, akt o usvojenju, odnosno izvod iz matične knjige rođenih; potvrda iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da nisu ostvarili pravo na penziju, akt o izdržavanju po propisima o porodičnoj zaštiti, potvrda centra za socijalni rad da ne primaju materijalno obezbeđenje odnosno potvrdu opštinskog organa da ne primaju novčano obezbeđenje po propisima o zaštiti boraca,
– za lica mlađa od 65 godina: pored navedenih dokaza i nalaz organa veštačenja po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;
Deda i baba:
– izvod iz matične knjige rođenih za osiguranika preko koga treba da ostvare prava iz zdravstvenog osiguranja i izvod iz matične knjige rođenih za roditelja osiguranika; lična karta; potvrda iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da nisu ostvarili pravo na penziju, akt o izdržavanju po propisima o porodičnoj zaštiti, potvrda centra za socijalni rad da ne primaju materijalno obezbeđenje odnosno potvrdu opštinskog organa da ne primaju novčano obezbeđenje po propisima o zaštiti boraca, a za lica mlađa od 65 godina nalaz organa veštačenja o utvrđenom potpunom gubitku radne sposobnosti;
Unučad:
– izvodi iz matičnih knjiga rođenih za dete i roditelja kao dokaze o srodstvu, akt o izdržavanju po propisima o porodičnoj zaštiti;
Braća i sestre:
– izvodi iz matičnih knjiga rođenih kao dokaz o srodstvu; lična karta, odnosno prijava prebivališta,
– akt o izdržavanju u smislu propisa o porodičnoj zaštiti a za lica mlađa od 65 godina, nalaz organa veštačenja o utvrđenom potpunom gubitku radne sposobnosti.
Da, možete biti u radnom odnosu i registrovati preduzetnika kao dodatnu delatnost. U slučaju da se odlučite da registrujete dodatnu delatnost kao paušalac, a ujedno ste u radnom odnosu, u tom slučaju će vaše obaveze za poreze i doprinose biti niže, je nećete plaćati doprinose za zdravstveno i nezaposlenost.
U slučaju da dođe do promene vašeg statusa zaposlenja, i preduzetnik vam postane osnovna delatnost, biće potrebno da podnesete PPDG-1R poresku prijavu na portalu E-porezi, kao i da se prijavite na osiguranje u Centralnom registru socijalnog osiguranja.
Ne, 1 osoba može da otvori 1 preduzetnika, ali može npr. otvoriti preduzetnika i DOO.
Da, možete imati više od 1 DOO firme. Važna informacija je da u slučaju da npr. Poreska uprava oduzme PIB jednoj od firmi u kojoj je ste vi vlasnik/suvlasnik, i u ostalim firmama u kojima ste vlasnik/suvlasnik, Poreska uprava takođe može oduzeti PIB. Oduzimanje PIB-a znači blokadu tekućeg računa firme i nemogućnost poslovanja. U tom slučaju nije moguće ni promeniti vlasništvo nad firmama kojima je oduzet PIB dok se problem ne reši.
Nekoliko puta smo u praksi videli situacije da više osoba osniva DOO i nakon nekog vremena se ispostavi da neko od vlasnika ima ili je imao neku firmu/preduzetnika, koji nisu izvršavali svoje obaveze prema državi pa to onemogući poslovanje novoosnovanog DOO.
Praćenje predmeta u APR-u je moguće kroz pretragu na sajtu Agencije za privredne registre na sledećem linku: https://pretraga2.apr.gov.rs/PretragePodatakaOPrimljenimRegistracionimPrijavamaIZalbama
Kada pretražujete za domaća fizička lica po imenu i prezimenu podnosioca, savet je da pretražujete i na ćirilici i na latinici, iako na samom sajtu APR-a piše da se za domaća fizička lica ime i prezime unose na ćirilici.
Kada uradite pretragu, dobićete status predmeta. Ako je status predmeta “primljen”, to znači da vaš predmet službenici APR-a nisu uzeli u rad, ili da pišu odbijajuće rešenje. Ako je status predmeta “u obradi”, to znači da će vam firma biti registrovana istog dana ili sutradan u odnosu na dan kada ste videli ovaj status.
Ako u statusu predmeta piše “Doneta odluka registratora”, možete kliknuti na detaljnije i na taj način preuzeti rešenje bez pečata. Tu možete pročitati da li je vaš zahtev usvojen ili odbijen.
Prilikom osnivanja firme moguće je registrovati bilo koju adresu kao adresu sedišta firme. Agencija za privredne registre ne traži dokaz o osnovu za registraciju određene adrese kao adrese sedišta. To znači da APR-u nije potrebno dostaviti saglasnost vlasnika prostora firme da bi se firma registrovala na određenu adresu.
Međutim, kontrola Poreske uprave uvek će vam tražiti osnov korišćenja adrese sedišta firme, i tada ćete morati da dostavite osnov korišćenja određene adrese kao adrese sedišta firme.
Takođe, ako registrujete firmu na nečiju adresu ili je vaša firma na određenoj adresi bez osnova (ugovor o zakupu i slično), vlasnik prostora na adresi sedišta vas može tužiti i u krajnjoj liniji po nalogu suda vaša firma može biti obrisana iz APR-a.
Ukoliko vam je za vašu firmu u Srbiji potrebno iznajmljivanje adrese sedišta firme u Beogradu, prijem i prosleđivanje pošte, pogledajte našu uslugu virtuelne kancelarije.
Da, naziv firme u Srbiji može biti i na stranom jeziku. Najčešće je to na engleskom jeziku.
Takođe, pored naziva firme, možete registrovati i prevod naziva firme, ukoliko planirate da u poslovanju koristite taj prevod.
Da, možete rezervisati naziv firme u APR-u. Rezervacija važi 60 dana i moguće ju je produžiti. Takođe, rezervisani naziv firme je moguće i preneti na drugo fizičko ili pravno lice.
Minimalni osnivački kapital za DOO u Srbiji
Minimalan iznos osnivačkog kapitala za osnivanje firme u Srbiji je 100 dinara. Velika većina firmi prilikom registracije registruje upravo 100 dinara kao osnivački kapital.
Uplata osnivačkog kapitala
Osnivački kapital nije neophodno da uplatite prilikom registracije firme. Ukoliko želite da ga uplatite, morate otvoriti privremeni račun u banci, uplatiti kapital, uzeti potvrdu iz banke i tu potvrdu moramo priložiti prilikom registracije firme. Nakon otvaranja firme, pa nakon otvaranja redovnog tekućeg računa firme, trebate prebaciti osnivački kapital sa privremenog tekućeg računa na redovan tekući račun.
U slučaju da ne uplatite osnivački kapital prilikom registracije firme, moraćete da ga uplatite u roku od nekoliko godina i tu uplatu ćete morati da registrujete u APR-u za šta ćete imati bar trošak APR takse u iznosu od 2.800 dinara (cca 24 evra), a možda i trošak pravnika, ako ne budete sami znali da uradite taj postupak. I tada će vam biti potrebna potvrda iz banke, ali nećete morati da otvarate privremeni tekući račun u banci.
Ne, za otvaranje firme u Srbiji, nije obavezno angažovanje advokata niti agencije za otvaranje firmi. Advokat ili agencija za otvaranje firmi bi vam sigurno olakšali i pojednostavili postupak otvaranja firme, ali firmu možete otvoriti i sami. Ukoliko nemate vremena za početničke greške, svakako je savet da otvaranje firme prepustite profesionalcima. Mi imamo višegodišnje iskustvo u postupcima registracije firmi u Srbiji, kako za domaće, tako i za strane državljane. Pogledajte naš cenovnik.
Kada je reč o otvaranju firme u Srbiji za ruske državljane, procedura registracije je ista kao i za državljane svake druge zemlje.
Otvaranje bankovnog računa za srpsku kompaniju kada je rusko fizičko ili pravno lice vlasnik kompanije
Otvaranje bankovnog računa je malo teže nego inače i važno je poznavati bankarsko tržište i aplicirati u banci u kojoj je veća verovatnoća da će prihvatiti otvaranje računa. Nema garancija da će aplikacija za otvaranje bankovnog računa biti odobrena. U pojedinim bankama nema smisla aplicirati, jer neke banke nezvanično odbijaju prijave građana određene zemlje, ili sa određenim poslovnim aktivnostima.
Nije nemoguće otvoriti bankovni račun za firmu kada je vlasnik Rus, ali banke sve češće odbijaju otvaranje bankovnog računa zbog sankcija između EU i Rusije.
Kada firma nešto izvozi iz Srbije u Rusiju, ili uvozi iz Rusije u Srbiju, veće su šanse da će banka prihvatiti otvaranje računa nego kada se radi npr. o reexportu.
Naša firma pomaže klijentima u procedurama otvaranja bankovnih računa i ima veliko iskustvo u otvaranju bankovnih računa za kompanije sa ruskim vlasništvom u Srbiji.
Otvaranje preduzetnika za Ruse u Srbiji
Otvaranje preduzetnika funkcioniše na identičan način kao i za državljane drugih zemalja. Situacija sa otvaranjem računa u banci je ista kao i prilikom otvaranja DOO. Ono što je veoma bitno je da preduzetnici budu upoznati sa testom samostalnosti pre nego što se odluče za otvaranje preduzetnika, kako ne bi eventualno došli u veliki problem u vezi sa porezom. Više o testu samostalnosti možete videti na našem sajtu u delu posvećenom testu samostalnosti, ili klikom ovde.
Pogledajte našu ponudu za otvaranje firme u Srbiji ili zakup adrese sedišta firme, primanje i prosleđivanje pošte:
U svetu preduzetništva, privatnost može biti od ključne važnosti. Bilo da želite da vaši konkurenti ne znaju vaše sledeće poslovne poteze, ili jednostavno želite da odvojite poslovni život od privatnog, razumevanje kako registrovati firmu dok održavate svoju privatnost je esencijalno. Evo nekoliko koraka kako to postići:
- Koristite Virtuelnu Kancelariju: Da li znate da kada registrujete firmu, adresa koju koristite postaje javno dostupna? Ovo može predstavljati problem ako koristite adresu svog doma ili neke druge lične adrese. Rešenje? Naša usluga virtuelne kancelarije. Korišćenjem virtuelne kancelarije, možete registrovati svoju firmu na profesionalnoj adresi, dok vaša stvarna adresa ostaje privatna.
- Registracija preko Punomoćnika: Podaci o predatim prijavama za registraciju firme su pretraživi. Ako želite dodatni sloj privatnosti, možete koristiti pravne zastupnike ili punomoćnike da predaju prijavu za registraciju firme u vaše ime. Tako vaše ime ostaje sakriveno od javnih pretraga.
- Razdvojite Lične i Poslovne Finansije: Uz registraciju firme dolazi i potreba za otvaranjem poslovnog bankovnog računa. Držanje vaših poslovnih i ličnih finansija odvojenima pomaže u održavanju vaše finansijske privatnosti.
- Ostanite Diskretni Online: Ako želite da održavate privatnost svog poslovanja, bilo bi mudro da izbegavate objavljivanje previše informacija na društvenim mrežama ili vašoj web stranici. Takođe, razmislite o korišćenju zaštite privatnosti kada registrujete domen.
- Transparentnost podataka: Dok postoje različite strategije i usluge, kao što je naša virtuelna kancelarija, koje mogu značajno poboljšati nivo vaše privatnosti prilikom registracije i vođenja firme, važno je napomenuti da 100% privatnost ne postoji. Uvek postoje određene pravne obaveze i regulative koje zahtevaju određeni nivo transparentnosti za preduzetnike.
Zaključak: U današnje vreme, očuvanje privatnosti može biti izazov, naročito kada pokrećete ili vodite posao. Međutim, uz prave resurse i strateško planiranje, možete registrovati firmu dok istovremeno štitite svoju privatnost u značajnoj meri. Naša usluga virtuelne kancelarije je odličan način da započnete. Kontaktirajte nas na 011/3183-541 ili putem mejla office@otvaranjefirme.com da saznate više o tome.
Da, možete plaćati uslugu virtuelne kancelarije privatnom karticom. To je sasvim u redu. Kada dobijete poslovnu karticu, imate mogućnost da promenite karticu kojom plaćate virtuelnu kancelariju.
U svakom slučaju ćete račun dobiti na firmu. To znači da ćete na bazi računa koje dobijete za virtuelnu kancelariju, a koji ste platili privatnom karticom, moći da podignete gotovinu sa računa firme.
Da, virtuelnu kancelariju možete platiti i platnom karticom koja je izdata u inostranstvu. Prihvatamo Visa, Master, Maestro i Dina kartice.
I preduzetnici (samostalni preduzetnici), i DOO imaju isti šifarnik delatnosti.
Ispod možete videti važeći šifarnik delatnosti u Srbiji.
Sektor | Oblast | Grana | Grupa | NAZIV I OPIS DELATNOSTI |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
SEKTOR A POLjOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I RIBARSTVO
Sektor obuhvata korišćenje biljnih i životinjskih resursa, uključujući gajenje useva i zasada, uzgoj i razmnožavanje životinja, iskorišćavanje šuma i gajenje ostalih biljaka, životinja i proizvoda životinjskog porekla na poljoprivrednim gazdinstvima ili na njihovom prirodnom staništu. | ||
01 | Poljoprivredna proizvodnja, lov i prateće uslužne delatnosti | |
Oblast obuhvata dve osnovne delatnosti: gajenje useva i zasada i uzgoj životinja, kao i | ||
organsku proizvodnju i gajenje genetski modifikovanih biljaka i životinja. Takođe | ||
obuhvata i proizvodnju useva i zasada u staklenicima. | ||
Obuhvata i prateće uslužne delatnosti u poljoprivredi, kao i lov, traperstvo i | ||
odgovarajuće usluge. | ||
Grupa 01.50 (Mešovita poljoprivredna proizvodnja) odstupa od opšteg pravila za | ||
određivanje pretežne delatnosti. S obzirom na to da su na mnogim poljoprivrednim | ||
gazdinstvima podjednako zastupljene i biljna i stočarska proizvodnja, takva gazdinstva | ||
mogu biti razvrstana u jednu ili drugu kategoriju. | ||
Poljoprivredne delatnosti isključuju dalju preradu poljoprivrednih proizvoda, koja se | ||
razvrstava u oblasti 10. i 11. (Proizvodnja prehrambenih proizvoda i proizvodnja pića) i | ||
oblast 12. (Proizvodnja duvanskih proizvoda), osim one prerade koja podrazumeva osnovnu | ||
pripremu proizvoda za tržište (npr. čišćenje, ljušćenje, sortiranje i kratkotrajna | ||
zaštita od truljenja). Oblast ne obuhvata građevinske radove na poljoprivrednim površinama (npr. isušivanje | ||
zemljišta, priprema polja za proizvodnju pirinča itd.), koji se razvrstavaju u sektor F | ||
(Građevinarstvo). Isto tako, ne obuhvata poljoprivredne zadruge i slične organizacije koje | ||
se bave kupovinom i prodajom poljoprivrednih proizvoda i posreduju prilikom nabavke | ||
poljoprivrednih sirovina. One se razvrstavaju u sektor G (Trgovina na veliko i malo; | ||
popravka motornih vozila i motocikala). | ||
Takođe ne obuhvata brigu za prirodno okruženje (održavanje parkova, rezervata, ukrasnih | ||
površina itd.), klasifikovanih u del. 81.30. | ||
01.1 | Gajenje jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka | |
Obuhvata gajenje biljaka čiji je vegetativni period kraći od dve sezone. Uključeno je i | ||
gajenje biljaka za proizvodnju semena. |
01.11 Gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica
Obuhvata gajenje žitarica, leguminoza i uljarica na otvorenom. Gajenje ovih useva često može biti kombinovano sa gajenjem drugih kultura. Ovde spada:
– gajenje žitarica: tvrde i meke pšenice, raži, prosa, ječma, ovsa, kukuruza, sirka i dr. (napolice, krupnika, tritikale)
– gajenje leguminoznog povrća: graška, pasulja, boba, sočiva i dr.
– gajenje uljarica: suncokreta, kikirikija, soje, uljane repice, susama, slačice, lana, ricinusa i dr.
Ne obuhvata:
– gajenje pirinča, del. 01.12
– gajenje kukuruza (šećerca), del. 01.13
– gajenje kukuruza za ishranu stoke, del. 01.19
– gajenje uljarica, del. 01.26
01.12 Gajenje pirinča
01.13 Gajenje povrća, bostana, korenastih i krtolastih biljaka
Obuhvata:
– gajenje lisnatog i stabljičastog povrća:
* artičoke, špargle, kupusa, karfiola i brokula, salate i cikorije, spanaća i slično
– gajenje povrća s plodovima:
* plavog paradajza, paradajza, bostana, krastavaca kornišona, tikvica, paprika i drugog povrća s plodovima
– gajenje lukovičastog i korenastog povrća:
* šargarepe, repe, crnog luka i praziluka, belog luka i drugih lukovica i korenastog povrća
– gajenje jestivih pečuraka i tartufa
– gajenje povrtnog semena i semena šećerne repe (ne obuhvata gajenje semena ostalih vrsta repe)
– gajenje šećerne repe
– gajenje ostalog povrća
– gajenje korenastih i krtolastih biljaka kao što su:
* krompir i drugo korenasto bilje s velikim sadržajem skroba ili inulina
* manioka, jam (tropsko korenje) i ostalo korenje
Ne obuhvata:
– gajenje feferona, paprika i drugih začinskih, aromatičnih i lekovitih biljaka, del.
01.28
– gajenje micelija za pečurke, del. 01.30
01.14 Gajenje šećerne trske
Ne obuhvata:
– gajenje šećerne repe, del. 01.13
01.15 Gajenje duvana
Ne obuhvata:
– proizvodnju duvanskih proizvoda, del. 12.00
01.16 Gajenje biljaka za proizvodnju vlakana
Obuhvata:
– gajenje pamuka
– gajenje jute, lana, konoplje i ostalih biljaka za dobijanje tekstilnih likastih vlakana
– gajenje sisala i ostalih tekstilnih biljaka iz roda agave
– gajenje abake, ramije i ostalih biljaka za dobijanje tekstilnih vlakana
– gajenje ostalih biljaka za proizvodnju vlakana
01.19 Gajenje ostalih jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka
Obuhvata:
– gajenje krmnog bilja: stočne repe, deteline, lucerke, kukuruza za ishranu stoke, ostale trave, stočnog kelja i drugih biljaka za ishranu stoke
– gajenje heljde
– proizvodnja semena repe i drugog krmnog bilja (osim semena šećerne repe)
– gajenje cveća, rezanog cveća i pupoljaka
– proizvodnja semena cveća
Ne obuhvata:
– gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja, del. 01.28
01.2 Gajenje višegodišnjih biljaka
Obuhvata gajenje biljaka čiji je vegetativni period duži od dve sezone, bilo da njihovi nadzemni delovi odumiru krajem sezone bilo da neprekidno rastu. Gajenje biljaka namenjenih za proizvodnju semena.
01.21 Gajenje grožđa
Obuhvata:
– gajenje vinskih i stonih sorti grožđa
Ne obuhvata:
– proizvodnju vina, del. 11.02
01.22 Gajenje tropskog i suptropskog voća
Obuhvata:
– gajenje tropskog i suptropskog voća kao što su:
* avokado
* banana
* urme
* smokve
* papaja, mango, ananas i ostalo tropsko i suptropsko voće
01.23 Gajenje agruma
Obuhvata:
– gajenje agruma:
* limuna i grejpfruta
* pomorandže
* mandarina
* ostalih agruma
01.24 Gajenje jabučastog i koštičavog voća
Obuhvata:
– gajenje voća kao što su: jabuke, kruške, kajsije, šljive, dunje, trešnje, višnje, breskve,
nektarine i drugo jabučasto i koštičavo voće
01.25 Gajenje ostalog drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća
Obuhvata:
– gajenje bobičastog voća:
* borovnica, jagoda, ribizli, ogrozda, kupina, malina i drugog bobičastog voća
– gajenje kivija
– gajenje jestivog jezgrastog voća:
* oraha, lešnika, badema, domaćeg kestena, pistaća i drugog jezgrastog voća
– gajenje ostalog drvenastog i žbunastog voća
Ne obuhvata:
– gajenje kokosovog oraha, del. 01.26
01.26 Gajenje uljnih plodova
Obuhvata:
– gajenje maslina za proizvodnju ulja i za neposrednu potrošnju
– gajenje kokosovog oraha i plodova uljnih palmi
– gajenje plodova ostalih vrsta uljarica
Ne obuhvata:
– gajenje soje, kikirikija i ostalog uljnog semenja, del. 01.11
01.27 Gajenje biljaka za pripremanje napitaka
Obuhvata:
– gajenje biljaka za pripremanje napitaka kao što su: kafa, kakao, čaj, mate i dr.
01.28 Gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja
Obuhvata:
– gajenje jednogodišnjeg i višegodišnjeg aromatičnog bilja:
* bibera, kapra, papričice, muškatnog oraščića, vanile, hmelja
* lovora, bosiljka, anisa, korijandera, kima, cimeta, karanfilića, đumbira i dr.
* gajenje biljaka za dobijanje narkotika
01.29 Gajenje ostalih višegodišnjih biljaka
Obuhvata:
– gajenje kaučukovog drveća
– gajenje novogodišnjih i ukrasnih jelki
– gajenje drveća radi dobijanja soka
Ne obuhvata:
– branje cveća, proizvodnju rezanog cveća, lukovica i semena cveća, del. 01.19
– sakupljanje soka iz drveća ili smole u šumi, del. 02.30
01.3 Gajenje sadnog materijala
01.30 Gajenje sadnog materijala
Obuhvata proizvodnju svih vegetativnih materijala za razmnožavanje, uključujući reznice, kaleme i sadnice za direktno razmnožavanje ili podloge za kalemljenje:
– gajenje sadnica
– gajenje ukrasnih biljaka, uključujući biljke s busenom
– gajenje lukovica, gomolja, kalema i pelcera
– gajenje micelija za gljive
– delatnost rasadnika, osim rasadnika za pošumljavanje
Ne obuhvata:
– gajenje biljaka za proizvodnju semena, del. 01.1 i 01.2
– delatnost šumskih rasadnika, del. 02.10
01.4 Uzgoj životinja
Grana obuhvata uzgoj i razmnožavanje svih životinja, osim onih koje žive u vodi. Ne obuhvata:
– uslužne delatnosti u vezi s uzgojem životinja, del. 01.62
– dobijanje koža reptila i ptica, del. 01.70
– dobijanje sirovih koža u klanicama, del. 10.11
01.41 Uzgoj muznih krava
Obuhvata:
– uzgoj i razmnožavanje muznih krava
– proizvodnju sirovog kravljeg i bivoljeg mleka
Ne obuhvata:
– preradu mleka, del. 10.51
01.42 Uzgoj drugih goveda i bivola
Obuhvata:
– uzgoj goveda i bivola za proizvodnju mesa
– dobijanje bikovog semena za rasplod
01.43 Uzgoj konja i drugih kopitara
Obuhvata:
– uzgoj i selekciju konja, magaraca, mula i mazgi
Ne obuhvata:
– aktivnosti štala za trkaće i jahaće konje, del. 93.19
01.44 Uzgoj kamila i lama
Obuhvata:
– uzgoj i razmnožavanje kamila, lama i drugih životinja iz roda kamila
01.45 Uzgoj ovaca i koza
Obuhvata:
– uzgoj i razmnožavanje ovaca i koza
– proizvodnju sirove vune
– proizvodnju sirovog ovčijeg ili kozijeg mleka
Ne obuhvata:
– šišanje ovaca za naknadu, del. 01.62
– proizvodnju vlačene vune, del. 10.11
– preradu mleka, del. 10.51
01.46 Uzgoj svinja
Ne obuhvata:
– dobijanje sirovih svinjskih koža u klanicama, del. 10.12
01.47 Uzgoj živine
Obuhvata:
– uzgoj i selekciju živine kao što su:
* kokoške, patke, guske, ćurke, plovke i sl.
– proizvodnju jaja
– proizvodnju jednodnevnih pilića u inkubatorima
Ne obuhvata:
– uzgoj nojeva i drugih ptica, del. 01.49
– proizvodnju perja i paperja, del. 10.12
01.49 Uzgoj ostalih životinja
Obuhvata:
– uzgoj polupritomljenih i ostalih životinja:
* ostalih ptica, osim živine
* insekata
* kunića
– uzgoj pčela i proizvodnju meda i pčelinjeg voska
– uzgoj životinja radi dobijanja krzna i proizvodnju sirovog krzna
– uzgoj jelena i srna u oborima
– dobijanje sirovih neštavljenih koža
– uzgoj svilene bube i proizvodnju kokona svilene bube
– uzgoj kućnih ljubimaca (osim riba): mačaka, pasa, ptica (papagaji, kanarinci i sl.) i hrčaka
– uzgoj glista i puževa
– uzgoj nepomenutih životinja
Ne obuhvata:
– uzgoj živine, del. 01.47
– uslužne delatnosti u vezi s uzgojem životinja, del. 01.62
– dobijanje životinjske kože lovom i traperstvom, del. 01.70
– uzgoj na žabljim farmama, krokodilskim farmama i dr., del. 03.21 i 03.22
– delatnost ribnjaka, del. 03.21 i 03.22
– dobijanje sirovih koža u klanicama, del. 10.12
– čuvanje i dresuru kućnih ljubimaca, del. 96.09
01.5 Mešovita poljoprivredna proizvodnja
01.50 Mešovita poljoprivredna proizvodnja
Obuhvata kombinovanu proizvodnju biljaka i životinja, bez specijalizovane proizvodnje jednog ili drugog. Obim proizvodnje nije odlučujući faktor za određivanje vrste delatnosti. Ako jedna od proizvodnji, biljna ili stočarska, prelazi 66% ukupnog prihoda, onda se takva delatnost svrstava u biljnu, odnosno stočarsku.
Ne obuhvata:
– mešovito gajenje biljaka, del. 01.1 i 01.2
– mešoviti uzgoj životinja, del. 01.4
01.6 Uslužne delatnosti u poljoprivredi i delatnosti posle žetve
Obuhvata prateće delatnosti u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i delatnosti slične poljoprivrednim, koje nisu preduzete u cilju proizvodnje (žetva/berba) a obavljaju se uslužno, za naknadu. Takođe obuhvata i delatnosti posle žetve, u cilju pripreme poljoprivrednih proizvoda za prodaju (čišćenje, ljuštenje, sortiranje).
01.61 Uslužne delatnosti u gajenju useva i zasada
Obuhvata:
– usluge u gajenju useva i zasada za naknadu:
* pripremu zemljišta
* setvu i podizanje zasada
* redovnu nega useva i zasada
* zaprašivanje useva i zasada, uključujući i zaprašivanje iz vazduha
* uništavanje štetočina
* orezivanje voćaka i vinove loze
* presađivanje pirinča, proređivanje repe i dr.
* žetvu
– skladištenje useva
– rukovanje opremom za navodnjavanje
– održavanje poljoprivrednih površina u dobrom poljoprivrednom i ekološkom stanju
– obezbeđivanje poljoprivrednih mašina i prateće radne snage
Ne obuhvata:
– aktivnosti posle žetve, del. 01.63
– drenažu zemljišta, del. 43.12
– pejzažnu arhitekturu, del. 71.11
– pružanje poslovnih i stručnih saveta agronoma, del. 74.90
– uređivanje i održavanje okoline, parkova, bašti i zelenih površina, del. 81.30
– organizovanje poljoprivrednih izložbi i sajmova, del. 82.30
01.62 Pomoćne delatnosti u uzgoju životinja
Obuhvata:
– usluge u uzgoju životinja za naknadu:
* unapređenje priploda i rasta životinja i unapređenje kvantiteta i kvaliteta životinjskih proizvoda
* veštačko osemenjavanje, kontrolu stada, opsluživanje krda, pripust stoke, kopuniranje živine, čišćenje živinarnika i dr.
* usluge testiranja stoke i krda
* šišanje ovaca
* smeštaj i čuvanje stoke
* potkivanje
Ne obuhvata:
– izdavanje štala za smeštaj životinja, del. 68.20
– veterinarske usluge i vakcinaciju životinja, del. 75.00
– iznajmljivanje životinja, del. 77.39
– čuvanje i negu kućnih ljubimaca (pansioni za pse i sl.), del. 96.09
01.63 Aktivnosti posle žetve
Obuhvata:
– pripremu proizvoda za tržište (čišćenje, ljušćenje i sortiranje)
– čišćenje pamuka
– pripremu listova duvana i sušenje
– pripremu zrna kakaoa i ljušćenje
– premazivanje voća voskom
Ne obuhvata:
– pripremu poljoprivrednih proizvoda koju obavlja sam proizvođač, del. 01.1, 01.2 i 01.3
– delatnost nakon žetve s ciljem poboljšavanja kvaliteta semena, del. 01.64
– pranje i ponovno sušenje listova duvana, del. 12.00
– marketing i posredovanje trgovinskih i zadružnih organizacija, del. 46.11
– trgovinu na veliko poljoprivrednim sirovinama, del. 46.2
01.64 Dorada semena
Obuhvata sve delatnosti koje se odnose na poboljšanje kvaliteta semenskog materijala, kao što su: čišćenje, sortiranje i obrada semena do prodaje, uključujući i genetski modifikovano seme.
Ne obuhvata:
– gajenje biljaka za proizvodnju semena, del. 01.1 i 01.2
– prerada semena radi dobijanja ulja, del. 10.41
– istraživanje i razvoj novih vrsta semena, del. 72.11
01.7 Lov, traperstvo i odgovarajuće uslužne delatnosti
01.70 Lov, traperstvo i odgovarajuće uslužne delatnosti
Obuhvata:
– nadzor i čuvanje divljih životinja
– lov i traperstvo u komercijalne svrhe
– hvatanje divljih životinja radi dobijanja hrane, krzna, kože, u svrhe istraživanja, za
zoološke vrtove ili za kućne ljubimce
– obradu krupne kože, kože reptila ili ptica od ulovljenih ili u zamke uhvaćenih životinja
– lovljenje morskih sisara na obali, kao što su morževi i tuljani
Ne obuhvata:
– dobijanje kože, krzna i perja od životinja uzgojenih na farmama, del. 01.4
– uzgoj divljači na farmama, del. 01.49
– lovljenje kitova, del. 03.11
– dobijanje sirovih koža od zaklanih životinja u klanicama, del. 10.11
– sportski i rekreativni lov, del. 93.19
– uslužne delatnosti u vezi sa promocijom lova i traperstva, del. 94.99
02 | Šumarstvo i seča drveća Oblast obuhvata proizvodnju oblog drveta i sakupljanje šumskih plodova. | |
U šumarstvo spada najnužnija obrada posečenog drveća u šumi (sečenje granja, ljušćenje, izrada oblovine, cepanica i drva za ogrev). Delatnost se obavlja u prirodnim i zasađenim šumama. Dalja prerada drveta i drugih sortimenata (testerisanje, impregnacija i sl.), koja | ||
se obično ne obavlja u šumi nego u posebnim proizvodnim jedinicama, spada u oblast 16. (Obrada i prerada drveta). | ||
02.1 | Gajenje šuma i ostale šumarske delatnosti |
02.10 Gajenje šuma i ostale šumarske delatnosti
Obuhvata:
– uzgoj šuma: sadnju, rasađivanje, presađivanje, proređivanje i zaštitu šuma i šumskih
pojaseva
– podizanje niskog rastinja, podizanje zasada celuloznog drveta i drveta za ogrev
– delatnost rasadnika
Delatnost se odnosi na samonikle i zasađene šume.
Ne obuhvata:
– gajenje novogodišnjih četinara, del. 01.29
– delatnost drugih rasadnika, del. 01.30
– sakupljanje pečuraka i ostalih divljih šumskih plodova, del. 02.30
– proizvodnju iverja i piljevine, del. 16.10
02.2 Seča drveća
02.20 Seča drveća
Obuhvata:
– seču drveća i proizvodnju sortimenata za potrebe drvne industrije
– proizvodnju sortimenata koji se koriste u neobrađenom obliku, kao što su jamska drva, TT stubovi, motke i kolje
– sakupljanje i proizvodnju drveća u energetske svrhe
– sakupljanje i proizvodnju otpadaka nastalih sečom drveća u energetske svrhe
Proizvodi ovih aktivnosti mogu biti oblovina ili suvo granje za ogrev.
Ne obuhvata:
– gajenje novogodišnjih četinara, del. 01.29
– gajenje šuma i ostale šumarske aktivnosti: sadnju, rasađivanje, presađivanje, proređivanje i zaštitu šuma i šumskih pojaseva, del. 02.10
– sakupljanje šumskih proizvoda, del. 02.30
– proizvodnju iverja i piljevine, del. 16.10
– proizvodnju drvenog uglja suvom destilacijom drveta, del. 20.14
02.3 Sakupljanje šumskih plodova
02.30 Sakupljanje šumskih plodova
Obuhvata:
– sakupljanje divljih plodova: pečuraka, tartufa, jagoda, borovnica, lešnika, kestena i dr.
– sakupljanje nekultivisanog šumskog materijala: balata i druge kaučukove smole, plute, laka, smole, balzama, žira, divljeg kestena, mahovine, lišajeva i dr.
Ne obuhvata:
– gajenje šumskih proizvoda, osim hrasta plutnjaka, del. 01
– gajenje pečuraka ili tartufa, del. 01.13
– gajenje drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća, del. 01.25
– sakupljanje drva za ogrev, del. 02.20
– rezanje i obradu drveta, del. 16.10
02.4 Uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom
02.40 Uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom
Obuhvata usluge u šumarstvu za naknadu:
– uslužne delatnosti u šumarstvu:
* procenu šumskog fonda, zaštitu od požara i dr.
* pružanje saveta u vezi sa gazdovanjem šumama
* kontrolu šumskih bolesti i štetočina
– uslužne delatnosti u vezi sa iskorišćavanjem šuma:
* transport trupaca unutar šume i dr.
Ne obuhvata:
– delatnost šumskih rasadnika, del. 02.10
– drenažu šumskog zemljišta, del. 43.12
– čišćenje i ravnanje šumskog terena, del. 43.12
03 Ribarstvo i akvakulture
Oblast obuhvata ulov i uzgoj riba i drugih vodenih organizama. U ribarstvo spadaju lovljenje morskih ili slatkovodnih riba, rakova, mekušaca, sakupljanje i gajenje školjki i drugih morskih produkata (npr. bisera, sunđera, algi i dr.). Ovde spadaju i delatnost ribnjaka i uzgoj drugih vodenih organizama.
Ne obuhvata:
– preradu riba, mekušaca i školjki koja se obavlja u pogonima na kopnu ili u posebnim plovećim fabrikama za preradu ribe, del. 10.20
– izgradnju i popravku brodova i čamaca, del. 30.1 i 33.15
– sportski ili rekreacioni ribolo